Персонализоване песмице 🧸

Списак персонализованих песмица

Песма из стомака за тату

Вукан

Најбољој другарици

Ксенији за рођендан

Теби

Мама, тата, хвала што сте ме чекали

Сале - најбољи тата и муж

Мами Гоци за рођендан

Јани

Вукан

Хеј, хеј, свете,
маше ти једно дете,
које се Вукан зове
и рођен је године ове.

Ја имам плаве очи,
и понеку длаку на глави,
још не знам да ходам, ни скочим,
али сам шмекер прави.

Ја имам прћаст нос
и веома мале уши.
Волим да будем бос,
ал’ осмехом бих свет могао да срушим.

Мама ме зове Вукојица,
тата ми тепа даса,
а кад се играмо нас двојица,
од вриштања останемо без гласа.

Волим да лежим на стомаку
и да ми мама песмице пева,
радујем се да видим деку и баку
и мало се плашим кад грми и сева.

Баш уживам када се купам,
и помало кад друге за косу чупам,
радујем се да напољу проводим дане
и спавам док зора не сване.

То би била једна о мени кратка прича,
али сада журим, дошао ми је чича.
Јавићу се поново кад будем дечак већи,
да вам опет причам о љубави и срећи.

Песма из стомака за тату

Драги тата,
још мало па стижем на велика врата,
а до тада, спремио сам ти мали дар,
јер знам да ћеш бити прави тата цар.

Желим само да ти се јавим,
овај пут ћу Нову годину у стомаку да славим.
А од следеће ће бити мање муке,
јер ћу тада ја грејати твоје руке.

Кад смо већ код брига и мука,
немој да те плаши струка.
Решио сам да будем добра беба,
и волећу те од маминог стомака па све до неба.

Још увек ти нећу рећи да ли сам бато или сека,
то ће морати још мало да се чека.
Али то није вест много важна,
свакако ће наша љубав бити снажна.

Не бих више да ти сметам,
одох мало по стомаку да шетам,
писаћу ти ускоро опет,
а до тад ми чувај маму, јер ви сте мој цео свет.

Ксенији за рођендан

Има једна слатка сека,
која рођендан свој чека.
Спремни су ватромет, торта и свећица,
јер она пуни пет годиница.

Тога дана биће она Барби права,
Причa се и да журка биће страва!
Пуно деце, сокића и хране,
поклона, игре и радости на све стране.

Очи су јој браон боје,
локне смеђе, густе и дуге.
Репићи на врх главе стоје,
а хаљиница има розе-беле пруге.

Воли да се смеје, пева и плеше,
веома креативно црта и боји,
колико је лепа, сви јој се дечаци смеше.
Јер свака јој хаљиница чаробно стоји.

За рођендан има најважнијег госта,
то је, наравно, њен брат Коста.
Али биће ту и мама, тата, баке и деке,
тетке, ујаци, браћа и секе.

Пожелимо јој сви срећу, здравље и љубави бескрајно,
нека ово вече буде весело и сјајно.
Јер рођендан слави наша добра вила –
Ксенија драга, наjслађа и мила.

Најбољој другарици

И тако за столом седим, размишљам,
Шта да ти напишем, како да срочим?!
Писаћу истину, нећу да измишљам,
Желим да своје мисли у речи преточим.

Ускоро ће да се заврши и ова година,
Време је да све ружно оставимо иза нас,
Да коначно изађемо из саграђених зидина,
И склонимо овај, од брига и недаћа, саткан појас.

У новој години остани то што јеси,
Не дозволи да ти осмех са лица неко смакне,
И запамти, шта год да се деси,
Само ономе ко заслужује дозволи да ту чисту душу такне.

Желим да твоји најмилији и ти будете срећни и здрави,
Желим да ти сваки, баш сваки корак буде прави.
Да имаш што мање збрке у глави,
И наравно да се диплома слави!

Нека ти се испуни све што замислиш и пожелиш,
Настави да кроз живот корачаш усправно и достојанствено.
Никада не престај да љубав несебично делиш
И буди свесна да си ти једно биће величанствено.

Да нађеш некога ко ће да те цени и воли,
Због кога ће стомак (од смеха), а не глава да боли.
Неко ко неће памет да ти соли,
Ни да се осећаш лоше да дозволи.

Драго ми је што познајем особу као што си ти,
Па се надам да ћемо се још дуго дружити.
И за крај,
Нека ти свака жеља у јаву дође из снова,
Срећна ти, Јована, година Нова!

Теби...

Теби који си ми запосео мисао сваку,
Теби који ме усрећујеш сваки дан,
Теби због кога поново осећам лептириће у стомаку,
Теби због кога се остварује сваки мој недосањани сан.

Ти који се бориш да ми осмех на лицу буде сваког трена,
Ти који ме подржаваш и у стопу пратиш,
Ти који чиниш да се осећам као највољенија жена,
Ти који ми увек наду у боље дане вратиш.

Теби на дар биће ова песма,
У њој ћу ти рећи хвала за све,
За љубав што непрестано тече као чесма,
И што нераскидиво спаја ове душе две.

Свака твоја порука смејалице мами,
За сваког си ту, ко год да окрене ти број,
Ал’ ја највише волим кад останемо сами
И стварамо наших успомена рој.

Заувек будимо једно другом дом,
Да ова љубав обасја универзум - то заиста желим,
И знај да борићу се за то снагом свом,
Јер ја те волим срцем својим целим.

Мама, тата, хвала што сте ме чекали

Мама, тата, хвала што сте ме чекали,
док сте ноћима снове о мени сањали.
Док сте ми име у тишини шаптали,
и сваки уздах љубављу бојили.

Сад сам стигао у ваш загрљај мали,
знам да сте ме душом већ давно упознали.
Ваше руке мој свет убрзо посташе,
а ваше очи – прве звезде што ме обасјаше.

Мама, тата, хвала што сте ме чекали,
сваки детаљ у соби са пуно узбуђења смишљали.
Сваком прегледу код доктора се радовали,
иако знам да сте и упркос томе стално бринули.

Мени је у стомаку било баш фино,
углавном ми је било тихо и мирно,
осим када мама помало гуцне вино.
Е тада сам волео да заиграм плес латино.

Али коферe сам спремио и пошао вама,
ох каква је то само била драма,
тата, хвала ти што ниси дао да она то прође сама,
а сад заједно дишемо ти, ја и мама.

И не само да заједно дишемо,
ми једну нову причу пишемо,
по кући се играмо, смејемо и плешемо,
заједно спавамо, устајемо и лежемо.

Сада вашим животима ја дајем смисао,
надам се да сам вам сваку бригу својим доласком избрисао.
Хвала што се никад нисте предали,
мама, тата, хвала што сте ме чекали.

Сале - најбољи тата и муж

Док средњошколски дани имадоше свој сјај,
Чувала је у срцу једно тихо „О да, он је тај!“
Не бешe тада ни погледа, ни додира, ни сусрета истинског,
Нити слутње да спојиће их Бог испод свода небеског.

Године прођоше, живот свој пут мало везе, па опара,
А онда - једна порука и пробуди се она магија стара.
Осмех је одговорио, судбина се насмејала,
Ове две душе сунчева звезда заувек је обасјала.

Први састанак, шетња крај језера,
Почела је њима једна чаробна ера.
Настао је тада симбол љубави огромни,
Кад поједоше тај слатки капри половни.

Једног дивног дана, баш негде на Авали,
Први наjслађи, пољупци су пали.
Свадба, сузе радости, па највећи животни дар,
Сале поста прави тата цар.

Што не знаш о шминкању и барбикама ништа, немој да ти буде глупо,
Научиће тебе све твој мали Чупо.
А ти њу о фудбалу, кад ставиш је на рамена,
Док заједно навијате „Напред звездо црвена“!

Неки кажу да тетка је преча,
Али нису видели какав си ти теча.
И док се по дворишту та два стара ока крију,
Ни не слуте колико волиш своју тетку Мију.

А сад би и Милица да ти каже пар топлих речи,
Од тебе и Ленке не постоји нико пречи.
Твоја искреност нека те заувек краси,
Нека те Бог од сваке недаће спаси.

И немој да бринеш - све ће да се реши,
Ти буди добро, и увек нам се смеши.
Нестаће убрзо све бриге и муке,
Само да нас заувек греју твоје руке.

И свака врлина која на памет би ти пала,
Твоја мајка на рођењу ти је дала.
Нежност, поштење и емпатија,
Па није ни чудо што си ми толико дуго био симпатија.

Ти си наш покретач, наша снага и моћ,
Ти си наше сунце, кад на живот падне ноћ.
Не бисмо те мењали, нема тих пара,
Јер ми смо права екипа, та три мyскетара.

Хвала месецу и звездама што су нам те у живот послале,
Хвала твојим рукама што су нам толико нежности и љубави дале.
Јер ти си наш свет, заиста, без шале,
Волимо те до бескраја, наш најбољи мужу и тата Сале.

Мами Гоци за рођендан

Најбоља на свету је моја мама Гоца,
Али тата каже: „Она само звоца“,
Мада то ће рећи и моја сестра Јоца.

Колико је дивна, често није свесна,
Ал’ врло је опасна кад љута је и бесна,
Што се деси најчешће кад хаљина је тесна.

Зато она често иде на дијету,
С мојом сестром Јоцом увек у дуету,
Само да би угодиле свету.

Али брзо она скине киле своје,
Само када не једе порције за двоје,
Највећи проблем њој то је.

Када некога воли, воли га до сржи,
По кући увек све под конац држи,
Ал’ кад с посла дође, прво се на кревет пружи.

Углавном живимо у миру и слози,
Мада често буде с татом на ратној нози,
И то обично кад он брзо вози.

Њено друго име може бити јога,
Стално каже „Крећем!“, ал’ ништа од тога,
Нађе увек изговор - те боли је рука, те боли је нога.

Драга наша мама, волимо те сека, ја и тата,
Нека ти се у овој години отворе сва врата,
И вaљало би мало да порасте плата.

Прослави у љубави и радости овај диван дан,
Нека ти се оствари сваки твој сан,
Срећан ти, мама, 55. рођендан!

Јани

Пети фебруар, дан пун сјаја,
Док славише љубав у своме браку,
Њиховој срећи не бешe краја,
Јер сазнаше да добиће улогу ни мало лаку.

Ивана и Горан, два ранца свима знана,
Постаће родитељи једног лепог септембарског дана.
А онда, двадесет пет дана пре њиховог плана,
На свет им је стигла принцезица Јана.

Добродошла Јано, звездице сјајна,
Колико си малена, нека буде тајна.
Али не брини, брзо ћеш порасти уз љубав коју примаш,
Јер најбоље родитеље управо ти имаш.

Брину се о теби, чувају и мазе,
И стално размишљају да л’ добро те пазе.
А онда им ти даш свој осмех мили,
И у трену схвате да никад срећнији нису били.

Да л’ тата ил’ мама, ко те више воли?
Ко се више брине да те нешто не заболи?
Не мисли о томе, да губиш време велика је штета,
Јер обоје те воле до самог краја овог света.

Кажу да им није тешко кад не даш им да спавају,
Тада са тобом најлепше успомене стварају.
Али немој баш, баш пуно да их мучиш,
Јер кад лепо спаваш, брже ћеш да растеш и учиш.

А сада мораш нешто да нам обећаш,
Кренућеш на путовања чим мало одвећаш.
Тада ћеш и ти добити ранчић свој,
Да озариш мало тај чувени спој.

Остављамо сада ранце, нек’ најлепшу битку бију,
Док те у вашем гнезду у наручје топло свију.
А ти уживај, мала слатка вило,
И буди спокојна док грејеш им и срце и крило.